У Завичајном музеју у Даниловграду одржано је предавање о острошкој трагедији 18. октобра 1943. године када су комунисти ликвидирали чланове Главног штаба Југословенске војске у отаџбини у Црној Гори, ђенерале Блажа Ђукановића и Баја Станишића. Блажо Ђукановић се преда партизанима, али је стријељан, док је Бајо Станишић са три рођака остао у манастиру и након рањавања пресудио сам себи не желећи да жив падне у руке комунистима. О овој теми која је у протеклих 60 година већином била скривана од јавности говорили су др Предраг Вукић, проф Миљан Станишић и протојереј Драган Станишић.
Др Вукић је нагласио да је грађански рат у Другом свјетском рату посљедица подјела које су у 20. вијеку обиљежиле Црну Гору. Прва подјела била је на клубаше и праваше, потом на бјелаше и зеленаше, као и на четнике и партизане. Грађански рат од 1941. до 1945. године мотивисан је сукобом монархистичких, српских, четничких снага и револуционарних идеја које су поред промјене власти успостављале и нови национални идентитет Црногораца.
- У грађанском рату нема апсолутно невиних, али скоро 60 година у Црној Гори је успостављана црно бијела слика по којој су сва недјела приписивана четницима, док су комунисти били представљени као анђели. Наравно да није било тако, али у Црној Гори у главама обичних грађана грађански рат још увијек траје. Рекло би се да је вријеме у Црној Гори стало 1945. или 1948. године и као да идеолошки обрачуни још увијек нијесу завршени. Да би се ставила тачка на ту причу и да би Црна Гора коначно изашла из тог доба неопходно је отворити архиве и тачно утврдити шта се збило у времену Другог свјетског рата. То је неопходно због морална катарзе, а без ње велико је питање куда ће Црна Гора ићи у будућности. Нажалост, од отварања архива за сада нема ништа, јер актуелна власт то не жели, јер би тиме угрозила своју идеолошку аксиому о припадницима четничког покрета у Црној Гори нагласио је др Вукић.
Он сматра да је револуција у Црној Гори продубила старе подјеле, али да то није њена специфичност. Све сличне идеолошке и комунистичке акције широм свијета успоставиле су нове нације и државе које до тада нијесу постојале. Др Вукић је објаснио и да су велике силе током Другог свјетског рата на Техеранској конференцији већ одредиле интересне сфере Савезника и Совјета, а да је стара Југославија предата овима другима, чиме је тужна судбина присталица ђенерала Драже Михаиловића била запечаћена.
О самој острошкој трагедији више је говорио проф Миљан Станишић.
- Пуковник Бајо Станишић није могао дуго да одолијева партизанским потјерама. У једном од таквих у октобру 1943. године у манастиру Острог, опкољен од партизана којима је командовао Блажо Јовановић, пуковник Станишић је са своја три блиска рођака и пријатеља прије изабрао смрт него предају комунистима. За разлику од њега главнина четничког штаба за Црну Гору на челу са армијским ђенералом Блажом Ђукановићем повјеровала је комунистичким обећањима и предала се партизанима. Сви они су стрељани 19. октобра 1943. године рекао је проф Станишић.
Он је напоменуо да је Бајо Станишић да би за[титио народ од комунисти;ких одмазди 11. фебруара 1942. године у Доwим Рсојеви'има оснивао Народну ослободила;ку војску Црне Горе и Херцеговине. Он је био присталица да се за обра;ун против акупатора треба активно припремати, али је и знао да 'е судбину рата одредити битке на великим фронтовима. Пуковник Стани[и' сматрао је да треба са;екати повоqне ме]ународне околности, па тек онда кренути у кона;ни обра;ун са окупатором. Уосталом, то је била и актуелна политика Краqевске владе у Лондону, ;ији је министар војни у окупираној Југославији био ]енерал Дра\а Михаилови'. Због сурове одмазде окупатора према цивилима пуковник Станишић је предлагао да се wима препусти контрола над комуникацијама.
- Таква политика борбе пуковника Стани[и'а није се свидјела комунистима, па су они одлу;или да га ликвидирају. За ту акцију во]е црногорских комуниста те[ко су долазили до војника, јер су у Бјелопавли'има и они који нијесу одобравали wегову политику по[товали пуковника Стани[и'а закључио је проф Станишић.
О ископавању и сахрањивању костију настрадалих четника у Острогу, што је урађено недавно, више је говорио протојереј Драган Станишић.
Организатор предавања било је Удружење поштовалаца и пријатеља Бјелопавлића Бијели Павле.
