На Цетињу је 10. новембра одржан парастос великом српском командосу Николи Каваји. Парастосу су поред свештенства Митрополије црногорске приморске присуствовали чланови породице, као и пријатељи и поштоваоци животног пута и борца за слободу Срба - Николе Каваје. Обиљежавању годишњице присуствовао је и војвода Милета Павићевић из Подгорице, војвода Драшко Стојисављевић из Бањалуке, војвода Милика Дачевић из Београда и војвода Милисав Аћимовић из Чачка. Након парастоса говорио је војвода Миодраг Гига Божовић из Београда.
- Прошла је година од када је престало да куца јуначко срце драгог нам и вољеног Николе. Коју ријеч наћи да није написана и изречена о Николи. Драго браћо си сестре, туга и бол у нашим срцима је нестала, за јунаком се не плаче и не кука. Никола је заслужио од нас да се сваки дан из срца молимо за његову душу, верујући да је у пантеону небеских висина и у строју бесмртних ратника. Своје јунаштво је показао када је требало стићи и утећи и на страшном мјесту постојати. Чојство је показао на високом нивоу, бранећи друге од себе, превазишао је и доста чувених јунака.
Човек, војник, ратник, командос, тврде вјере и светла образа, осветлао је своје постојање на земљици црној, не обрукавши своје славне претке. У свом срцу увек је носио родну Метохију Косовску и звук дечанских звона, која одјекнуше широм Метохије славне да се јунак и бесмртни ратник родио. У цркви Светог краља дечанског Стефана и цара Душана, печат дара Духа Светога је примио. Срце је његово носило колевку Доброског села и славне гусле црногорских предака. Тугу и бол срце је издржавало, породичну трагедију и голооточка страдања.
Бесмртност и васкрсење светлих предака оживљавао је звуком јаворових гусала. Прва кумства и пријатељства одржао је до краја живота по традицији својих предака. За издајства и невјеру није знао, циљ је увек јасан имао, својим пореклом славним се дичио. Никола би знао рећи: Волови се вежу за рогове, а човјек за ријеч. Никола никада није погазио своју ријеч и доказао је оним богаљима да ће његова нога стати на тло слободне Србије, да ће доживети пропаст комунизма и смрт највећег српског јамара- Јосипа Броза Тита.
Срце је његово осећало и гледало пропаст Српства, али и наду у вечни васкрс тврдом вјером Светог Петра Цетињског и мудрошћу владике Рада, а потоњег Петра Другог Петровића Његоша, Небеске висине је достигао, јунаштво своје показао, фамилију срцем волио, братство Каваја зближио, пријатеље окупио, пјесму јаворових гусала испјевао, кумство тврдом вјером одржао, непријатеље у мишју рупу сабио и чојство на делу показао.
У нашим срцима и души никада неће престати сјећање на твој живот и твоје јуначко дело. Никола вјечно почивај у цетињској долини и нека ти је вјечна слава и хвала за све што си учинио за бесмртну Србију и Црну Гору. Амин рекао је војвода Божовић.
